Probiotici

Probiotici – Saveznici zdravog varenja, imuniteta i mikrobiote

Probiotici su žive korisne bakterije koje, kada se unose u adekvatnim količinama, pružaju brojne pozitivne efekte na zdravlje domaćina.

Najčešće se radi o sojevima iz rodova Lactobacillus, Bifidobacterium, Saccharomyces i sličnih, koji naseljavaju digestivni trakt i doprinose održavanju zdrave crevne mikrobiote.

Ove korisne bakterije ne samo da pomažu varenje i poboljšavaju apsorpciju nutrijenata, već učestvuju i u sintezi vitamina, imaju značajan uticaj na imuni sistem, kao i na emocionalno i mentalno zdravlje kroz mehanizme poznate kao osa creva i mozga.

Uravnotežena crevna mikrobiota ključna je za opšte zdravlje, dok disbioza, poremećaj ravnoteže bakterija u crevima, može doprineti problemima sa varenjem, oslabljenim imunitetom, kožnim tegobama, pa čak i poremećajima raspoloženja.

Suplementacija probioticima omogućava obnavljanje crevne flore, očuvanje crevne barijere i potencijalno ublažavanje simptoma povezanih sa digestivnim i imunološkim poremećajima.

U nastavku su predstavljene ključne koristi redovne upotrebe probiotika, potvrđene kroz brojne naučne studije koje istražuju zdravlje creva, imunitet i ravnotežu mikrobioma.

1. Podrška varenju i ublažavanje digestivnih smetnji

Probiotici doprinose zdravoj digestivnoj funkciji tako što potpomažu razgradnju hrane, smanjuju nadimanje i gasove, poboljšavaju apsorpciju nutrijenata i regulišu pražnjenje creva.

Posebno su korisni kod osoba sa sindromom iritabilnog creva (IBS), kod kojih mogu značajno ublažiti bol, grčeve i promenljivost stolice.

Meta-analize su pokazale da određeni sojevi, poput Lactobacillus plantarum i Bifidobacterium infantis, imaju klinički značajan efekat kod IBS-a.

2. Jačanje imuniteta

Veliki deo imunološkog sistema nalazi se upravo u crevima. Probiotici stimulišu prirodne mehanizme odbrane povećavanjem aktivnosti makrofaga, T-limfocita i stvaranjem antimikrobnih peptida.

Njihova primena može skratiti trajanje prehlada, smanjiti učestalost respiratornih infekcija i pomoći oporavku posle bolesti. Takođe mogu smanjiti rizik od infekcija urinarnog trakta i vaginoze kod žena.

3. Prevencija i oporavak nakon terapije antibioticima

Antibiotici remete crevnu mikrobiotu, što može dovesti do dijareje, gljivičnih infekcija i dugoročnog disbalansa bakterija.

Probiotici, naročito Saccharomyces boulardii i Lactobacillus rhamnosus GG, mogu značajno smanjiti rizik od dijareje povezane sa antibioticima i ubrzati obnavljanje zdrave flore nakon terapije.

Njihovo preventivno uzimanje tokom i nakon terapije antibioticima je dokazano efikasno i široko preporučeno.

4. Podrška mentalnom zdravlju (gut-brain axis)

Veza između creva i mozga je predmet sve većeg broja istraživanja. Mozak i digestivni trakt komuniciraju dvosmerno putem nervnog sistema (posebno vagusnog živca), imunoloških signala i hormona. Ta komunikacija se naziva osa creva i mozga. Creva proizvode više od 90% serotonina u telu, a njihovo stanje direktno utiče na raspoloženje i emocionalnu stabilnost.

Određeni probiotski sojevi, poznati kao „psihobiotici“, pokazali su sposobnost da smanjuju anksioznost, depresivne simptome i poboljšaju emocionalnu stabilnost.

Ovi efekti su povezani sa smanjenjem inflamacije, poboljšanjem funkcije intestinalne barijere i produkcijom neurotransmitera poput serotonina.

Primeri psihobiotika su Lactobacillus helveticus i Bifidobacterium longum.

5. Zdravlje kože i antialergijski efekat

Probiotici mogu pozitivno uticati na kožu tako što smanjuju inflamaciju i balansiraju imuni odgovor.

Korisni su kod stanja kao što su ekcem, akne i rozacea, posebno kod dece i adolescenata.

Osim toga, pokazali su potencijal u smanjenju simptoma alergija, uključujući polensku kijavicu i alergijske osipe, naročito kada se koriste preventivno u sezoni alergena.

6. Ublažavanje dijareje različitog porekla

Probiotici nisu korisni samo kod dijareje izazvane antibioticima već mogu pomoći i kod virusnih infekcija (npr. rotavirus), bakterijskih infekcija, trovanja hranom i putničke dijareje.

Sojevi poput Saccharomyces boulardii, Lactobacillus rhamnosus GG i Lactobacillus casei pokazali su odličnu efikasnost u smanjenju učestalosti i trajanja dijareje.

Kod akutnih stanja, preporučuje se unos visokih doza, minimum 100 milijardi CFU dnevno, podeljenih u više manjih uzimanja tokom dana, radi bolje podnošljivosti i efikasnijeg delovanja već u roku od 48 sati.

Preporučena doza i način upotrebe

Doze se razlikuju u zavisnosti od sojeva i cilja suplementacije, ali uobičajena efektivna količina iznosi od 1 do 10 milijardi CFU dnevno.

Kod akutnih stanja, preporučuju se doze i do 50 milijardi CFU dnevno.

Najbolje ih je uzimati na prazan stomak ili 30 minuta pre obroka.

Kod formulacija sa više sojeva, važno je da budu jasno deklarisani, stabilni na sobnoj temperaturi (ili adekvatno čuvani), i da sadrže sojeve sa klinički potvrđenim dejstvom.

U slučaju virusnih infekcija, dijareje ili trovanja hranom, preporučuje se uzimanje 100 milijardi CFU dnevno, podeljeno u više manjih doza tokom 3 do 5 dana.

Preporučuje se da se visoke doze raspodele na 2–3 unosa tokom dana, kako bi se poboljšala iskoristivost i smanjila mogućnost gastrointestinalnih tegoba.

Sigurnost i moguće nuspojave

Probiotici su generalno bezbedni za većinu ljudi, uključujući decu i starije osobe. Retke nuspojave uključuju blagu nadutost i gasove pri početku uzimanja.

Kod osoba sa oslabljenim imunitetom ili ozbiljnim hroničnim bolestima, potrebno je konsultovati lekara pre upotrebe i koristiti isključivo medicinske probiotike pod nadzorom.

Alergijske reakcije na pomoćne supstance u kapsulama su moguće, pa je važno čitati deklaraciju.

7. Prirodni izvori probiotika u ishrani

Probiotici se nalaze i u fermentisanim namirnicama, koje mogu doprineti zdravlju crevne mikrobiote ako se redovno konzumiraju.

Najpoznatiji prirodni izvori su jogurt (naročito onaj sa dodatkom živih i aktivnih kultura), kefir, kiseli kupus (sirov), kimči, miso pasta, tempeh, kombuha i fermentisani krastavci bez sirćeta.

Iako su korisni, sadržaj probiotskih sojeva u ovim namirnicama nije standardizovan, pa se suplementi često koriste kada je potrebna tačna, klinički potvrđena doza.

Ukratko

Probiotici su snažan alat za očuvanje zdravlja digestivnog sistema, jačanje imuniteta i podršku mnogim aspektima fizičkog i mentalnog zdravlja.

Njihova primena je posebno korisna kod osoba koje imaju problema sa varenjem, često koriste antibiotike, pate od stresa, kožnih problema ili žele da unaprede opšte zdravlje putem balansiranja mikrobiote.

Pravilno odabrani probiotski sojevi u kliničkim dozama mogu imati značajan terapeutski efekat i čine osnovu savremene preventivne i funkcionalne medicine.