L-lizin

L-lizin – Esencijalna aminokiselina za imunitet, kožu i balans azota u organizmu

L-lizin (L-lysine) je esencijalna aminokiselina koju telo ne može da sintetiše, već se mora uneti putem ishrane ili suplemenata.

Nalazi se u visokoproteinskim namirnicama poput mesa, jaja, ribe i mlečnih proizvoda.

U telu učestvuje u brojnim fiziološkim procesima: od sinteze proteina i enzima, do formiranja kolagena i apsorpcije kalcijuma.

Lizin je posebno poznat po svojoj ulozi u podršci imunološkom sistemu i borbi protiv herpes simplex virusa (HSV-1).

Pored toga, sve češće se koristi za poboljšanje kvaliteta kože, podsticanje regeneracije tkiva, a postoji i potencijalna uloga u smanjenju anksioznosti i podršci zdravlju kostiju.

U nastavku su izdvojene najvažnije koristi L-lizina, potvrđene kroz relevantna naučna istraživanja i kliničke studije.

1. Imunitet i borba protiv virusa (posebno herpesa)

Lizin se često koristi kao prirodna podrška imunološkom sistemu, posebno u prevenciji i ublažavanju simptoma herpesa, naročito HSV-1 koji izaziva ranice oko usana.

Ova aminokiselina može inhibirati replikaciju virusa tako što deluje kao konkurent argininu, drugoj aminokiselini koju virus koristi za razmnožavanje.

Doze od 1000 mg do 3000 mg dnevno pokazale su smanjenje učestalosti i intenziteta herpes epizoda kod odraslih osoba.

Iako su dokazi najjači za herpes virus, postoje i preliminarne studije koje ukazuju da lizin može doprineti boljoj otpornosti organizma i na druge virusne infekcije, kroz podršku opštoj imunološkoj funkciji.

Efekti su izraženiji ako se suplementacija započne preventivno ili na prvi znak infekcije, uz smanjen unos hrane koja je bogata argininom.

2. Sinteza kolagena i regeneracija tkiva

L-lizin ima ključnu ulogu u formiranju kolagena, proteina koji gradi kožu, tetive, kosti i ligamente.

Njegova prisutnost je važna za pravilno zarastanje rana, obnavljanje oštećenih tkiva i elastičnost kože. Kod osoba koje se oporavljaju od povreda, operacija ili intenzivnog fizičkog napora, unos lizina može ubrzati regenerativne procese.

3. Apsorpcija kalcijuma i zdravlje kostiju

Studije pokazuju da lizin može poboljšati zadržavanje kalcijuma u telu, sprečavajući njegovo izlučivanje putem urina.

Ovo može doprineti očuvanju gustine kostiju, naročito kod starijih osoba i žena u postmenopauzi.

U kombinaciji sa kalcijumom i vitaminom D, L-lizin može doprineti prevenciji osteoporoze i održavanju čvrstoće skeletnog sistema.

4. Stres, anksioznost i podrška nervnom sistemu

Lizin učestvuje u regulaciji neurotransmitera i pokazuje potencijal u smanjenju anksioznosti.

Jedna dvostruko slepa studija je pokazala da doze od 2,4 g lizina dnevno, u kombinaciji sa argininom, mogu smanjiti nivo hormona stresa (kortizola) i subjektivni osećaj anksioznosti kod zdravih osoba.

Efekti su najizraženiji kod osoba izloženih hroničnom psihološkom stresu.

5. Mišićna masa i sinteza proteina

Kao esencijalna aminokiselina, L-lizin je neophodan za sintezu mišićnih proteina.

Njegov unos je posebno važan za osobe koje se bave fizičkom aktivnošću, kao i za stariju populaciju kod koje prirodno opada mišićna masa.

Iako se lizin retko koristi samostalno za izgradnju mišića, njegov dovoljan unos doprinosi optimalnom iskorišćavanju proteina iz hrane i suplemenata.

Preporučena doza i način upotrebe

Za opštu podršku imunitetu i sintezu proteina, preporučene doze su između 500 mg i 1000 mg dnevno.

U cilju prevencije herpesa ili ubrzanog oporavka, koristi se 1000 mg do 3000 mg dnevno, podeljeno u dve ili tri doze.

Lizin se uzima na prazan stomak ili najmanje jedan sat pre obroka, uz dosta vode. Ovaj način primene pomaže boljoj apsorpciji, ima blag antikoagulantni efekat i može doprineti smanjenju apetita, čime se dodatno ograničava unos hrane bogate argininom.

Kod osoba sa deficitarnim unosom proteina (vegetarijanci, vegani), suplementacija lizina može biti od posebnog značaja.

Važno je unositi dovoljno tečnosti, a u slučaju upotrebe viših doza tokom dužeg perioda, preporučuje se pravljenje povremenih pauza.

Sigurnost i moguće nuspojave

L-lizin se generalno dobro podnosi i smatra se bezbednim za dugotrajnu upotrebu u preporučenim dozama.

Retke nuspojave uključuju blage gastrointestinalne tegobe poput mučnine, grčeva ili dijareje.

Osobe sa bubrežnim oboljenjima treba da budu oprezne pri upotrebi većih doza, zbog mogućeg opterećenja izlučujućeg sistema.

Lizin može povećati apsorpciju kalcijuma, pa osobe koje već uzimaju visoke doze kalcijuma ili imaju poremećaj u metabolizmu minerala treba da se konsultuju sa lekarom pre duže suplementacije.

Izvori lizina u ishrani

Prirodni izvori L-lizina su prvenstveno namirnice bogate proteinima, naročito one životinjskog porekla.

Najveće količine lizina nalaze se u crvenom mesu poput govedine i jagnjetine, kao i u piletini, ćuretini, ribi (posebno tuni, lososu i sardinama), jajima i mlečnim proizvodima poput sira, jogurta i mleka.

Biljni izvori lizina uključuju mahunarke kao što su soja, leblebija i leća, ali uopšteno sadrže niže koncentracije u poređenju sa životinjskim proizvodima.

Kod osoba koje su sklone čestim herpes infekcijama, preporučuje se ograničen unos namirnica bogatih argininom, jer ovaj amino kiselina može stimulisati replikaciju virusa i narušiti ravnotežu između arginina i lizina.

Takve namirnice uključuju kikiriki, čokoladu, orašaste plodove, semenke i većinu žitarica.

Ukratko

L-lizin je esencijalna aminokiselina sa širokim spektrom korisnih dejstava za imunitet, zdravlje kože, nervni sistem i oporavak tkiva.

Njegova primena je posebno korisna kod osoba sklonih herpesu, kao i onih podložnih stresu i hroničnim inflamatornim stanjima.

Zbog dobre podnošljivosti i svestranih efekata, lizin predstavlja vredan dodatak ishrani – kako za preventivu, tako i za ciljanu podršku organizmu u zahtevnim uslovima.